Mlada fudbalerka Sofija Krajšumović porijeklom je sa naših prostora (iz Ilijaša), a iako će u julu napuniti tek 23 godine, iz sebe već ima zavidnu karijeru. Nastupala je za Radnik iz Bijeljine i beogradsku Crvenu zvezdu, sada nosi dres CSKA iz Moskve. Potiče iz sportske porodice pa nam za početak priča o ,,borbi” između želja roditelja i kako se odlučila za fudbal:
,,Ljubav prem fudbalu, naravno, krenula je od oca jer čitav život posvetio istom. Od malih nogu sam pratila njega, i brata koji se takođe bavio i igra i danas fudbal. Nekako sam se pronalazila tu i fudbal mi se činio zanimljiv u to vrijeme, možda nešto čime bih se mogla baviti. Ne bih da umanjem udio i moje majke koja se takođe bavila sportom, jer mi je pružala podršku od samog početka, iako je možda potajno htjela da se opredijelim za ono što je ona htjela, a to je rukomet“.
Sve je krenulo u bijeljinskom Radniku. Sofija nosi naljepše uspomene iz tog vremena
,,Vrijeme u Radniku bih opisala kao najljepši period života i karijere. Došla sam jako mlada, bio je to moj prvi fudbalski klub, stekla sam mnogo prijateljstava koja traju i dan danas. Najveću zahvalnost dugujem mom treneru Draganu Jevtić koji me uveo u svijet ženskog fudbala, i generalno života. Pored njega sam odrasla i smatram ga za drugog oca. Rado se vraćam u Bijeljinu i posjećujem moj bivši klub“.
Uslijedio je prelazak u Crvenu Zvezdu i dupla kruna
,,Iz Zvezde takođe nosim veoma lijepe uspomene. To je bio jedan veći level u smislu kvaliteta takmičenja i ekipa u odnosu na BiH. Od početka sam bila jako lijepo prihvaćena od čitave ekipe i prrdsjednice. Veliki sam navijač Crvene zvezde tako da je grb na dresu bio jedna velika privilegija. Trofeji su šlag na tortu nakon izgubljene titule prethodne sezone i otišla sam iz Zvezde sa osmijehom na licu i sa dva osvojena trofeja“.
Poziv iz Moskve se nije mogao odbiti
,,Dolazak u CSKA je bio ostvarivanje mog sna! Otkako sam se krenula baviti fudbalomsvaki dan sam zamišljala da ću zaigrati za neki veliki klub u jednoj od najjačih liga u Evropi. Kada su se Armejci zainteresovali za mene, nisam oklijevala ni sekunde jer se takva prilika rijetko dobija. Klub je veoma profesionalan, sve je na visokom nivou. Trebalo mi je vremena da se naviknem na kvalitet treninga i utakmica, i svega što profesionalni klub nosi sa sobom, ali mislim da sam sve to brzo prevazišla i uklopila se u jako kratkom vremenu“.
Redovna je članica BH reprezentacije
,,Moji nastupi u reprezentaciji su imali uspona i padova, što smatram da je normalno. Trenutno sam zadovoljna svojom pozicijom i nadam se da će vremenom biti sve bolje i bolje“.
Sofija kaže da je ponosna na Mariju Anu Milinković, fudbalerku Intera i saigračicu iz reprezentacije
,,Mariju Anu mnogo pratim, jako smo dobre prijateljice i često se ĉujemo. Koliko mogu ispratim njene utakmice u Interu i mnogo sam ponosna na nju. Veliki je igrač, a prije svega čovjek, i drug, mnoge djevojčice koje se bave fudbalom trebaju da se ugledaju na nju. I meni samoj je ona bila na neki način uzor“.
Za kraj Sofija podstiče djevojčice da igraju fudbal:
,,Djevojčicama koje žele igrati fudbal poručujem da budu čvrsto sigurne u svoju odluku, da ne daju da ih predrasude poremete, i da vjeruju u sebe“.