Jedna od najzanimljivijih sportskih era našeg grada, možda subjektivno ali sa ostavljenim dubokim (i kratkotrajnim) tragom, jeste i dvosezonski nastup OFK Kasindola u Regionalnoj ligi Jug. Obnovom rada kluba 2008. godine buknuo je plamen avangarde, pozitivne energije i druženja, nažalost ne i dovoljno prepoznato od lokalne zajednice. Utisak je kako je veliki broj „Pacijenata” – navijača Kasindola, zabava na tribinama i generalno dobra atmosfera oko kluba, umjesto da postane omiljeni dio sportskog života, postalo smetnja nekome. Ali nećemo sad o tome. Obećali smo vam onomad neke doživljaje sa gostovanja, izdvajamo dva:
Šnicla od irvasa
Put na utakmicu u Rudo trajao je, čini se, kao ono Žila Verna 20 hiljada milja ispod mora. Išlo se automobilima a srećan je bio onaj kome Frki nije bio saputnik. Plašili smo se njegovih priča i smijeha nalik Džokeru iz filma o Betmenu.
Dogovor je bio da odmaramo u Ustiprači i da tu sačekamo ostatak kolone koja je kasnije krenula. Sjeli smo u restoran i naručili piće, većina kafu, neko sok, samo je Pego izmoren glađu uzeo šniclu sa krompirom. Kada smo tražili račun nastao je problem. Pegina šnicla, iako je izgledala obimna i slasna, koštala je za to vrijeme nevjerovatnih 14 maraka. Rasni golgeter i veliki zaljubljnik u Andreja Ševčenka (do rata u Donbasu) je prvo pocrvenio od ljutnje a onda uz sočne psovke prokomentarisao: „Pa je li meso od irvasa sve vam…”. Jedva smo se od smijeha potrpali u auta i nastavili put. Irvas i dalje izmami osmijeh na licu kada vidimo legendarnog Čičeta.
Napad na Rogoju
Jednom smo imali tu čast da kao prava ekipa putujemo autobusom. Tadašnja firma Budućnost dala nam je na korišćenje minibus kojim smo krenuli u Miljevinu. Radost zbog komfora nije dugo trajala, na izlazu iz Trnova prema Rogoju strahovita eksplozija nas je pobacala po sjedištima a crni dim je kuljao oko vozila.
U prvi mah smo pomislili da nas je neko pogodio zoljom, pa čak i kada smo izašli napolje da vidimo o čemu je riječ: veliki krater zjapio je na desnoj strani busa. Eksplodirala je guma. U šoku nismo ni shvatili da nam nedostaje jedan igrač. Bio je to šutljivi Crnogorac koja je eksplozija bacila pod sjedišta pa smo se bojažljivo vratili u vozilo i zatekli ga kako leži. Prozborio je samo „Jel’ završen napad“?
Na meč u Miljevini smo zakasnili pa se delegat napio čekajući, ali o tome ćemo neki drugi put. Uspomena iz OFK Kasindola ne manjka.