Kažu da fudbal i „lude glave” ne mogu jedno bez drugog. I da se ne lažemo, najviše smo uvijek voljeli one koji su nas „oduševljavali” stvarima koje baš i nisu vezane za loptu. Od najvećeg Diega, pa preko Gaskojna, Kaniđe, do novije generacije fudbalera koji su imali „spadanje kleme” poput Balotelija ili Radonjića koji je bez vožnje zaslužio dozvolu da splavari Dunavom i Savom.
Romanija je u potrazi za napadačem rizikovala i na pripreme dovela jednog takvog koji će na pitanje zašto nije napravio bogatiju karijeru vjerovatno odgovoriti „odnijele je žene i kafane, ne zna im se broj”. Korpulentni Marsel Mace (195 cm) biće podjednako opasan po protivničku odbranu i Paljanke.
Foto: privatna arhiva
Promjenio je nebrojeno klubova ali u svakom je ostavio pečat i sticao simpatije. Navijači Veleža su mu posvetili stihove „Neka njemu loptu bace, zabiće ga Marsel Mace“, a Darko Vojvodić mu je, u samo njemu svojstvenom maniru „loženja” igrača dao nadimak Fernando Ljorente dok je nastupao u Radničkom iz Lukavca.
Neosporni kvalitet i iskustvo tridesetdvogodišnjeg špica mogu biti šlag na tortu ovog prelaznog roka Romanije koja je dobrano zategla odbranu i oblikovala sredinu terena. Ako Mace ostane u Vučici, radujemo se njegovim nestašlucima, ali isključivo na terenu.
Naslovna fotografija: fb Prva liga