Jučerašnja pobjeda Famosa protiv Omarske iznjedrila je veoma dobre nastupe nekoliko igrača da je težak izbor izdvojiti jedno ime. Marković je dobijao bitke u odbrani, Rončević sigurno branio (do crvenog kartona), Hrkalo skupljao asistencije. Ipak, za nijansu iznad svih istakao se Ognjen Stjepanović. Ako redovno pratite naš portal, jasno vam je da je nas teško impresionirati. Ali njegovih 78 minuta protiv Omarske ostavile su nas bez daha.

Tokom priprema Ognjen se prilično mučio sa kilogramima, mada su na momente bljeskali njegovi potezi kao dokaz premijerligaškog iskustva. Mnogi su sumnjičavo vrtili glavom ali je Vojvodić odlučio da ga „istrpi” i sačeka momenat kada će na pozornici preuzeti glavnu ulogu. „Hibernacija” je trajala do zvuka pištaljke sudije Jovića.

Nevjerovatna želja za igrom lansirala ga je po cijelom terenu. Grizao je za svaku loptu, pa čak i onda kada se činilo da do nje ne može stići. Ulazio je u duele i šanse, htio je po svaku cijenu prezentovati da je klasa. Stvarao je probleme odbrani od starta pa je već u drugom minutu na njemu napravljen penal koji pak nije sviran (A bio je, Tita mi).

Dobro postavljanje, korišćenje lopte Hrkala, skok i udarac glavom rezultovao je vodećim golom Famosa. Kao na tacni spustio je loptu Amerikancu Peartu kada je ovaj iz više nego izgledne šanse promašio. Neumorno je trčao, vršio pritisak na štopere, nije odustajao od atomskog fudbala. Ah da, i u drugom poluvremenu su ga rvačkim zahvatom oborili pred golom, ponovo nije ništa dosuđeno.

Velika je šteta što mu je poništen gol zbog ofsajda Vranešića, bio bi to pečat na njegov esej „Fudbalske čarolije podno Igmana”. Ali i ovako smo prezadovoljni što smo imali tu privilegiju svjedočiti Ognjenovom izdanju. Aplauz publike kada je izlazio iz igre dokaz je zadovoljstva viđenim. Na koncu, na stadione i dolazimo gledati takve igrače. Bravo Ogi!