Teško je pisati o Slaviji. Toliko uspomena i emocija veže za ovaj klub da moraš paziti na svaku riječ. Ljubav i dalje tinja negdje u vazduhu ali situacija sve više liči na odnos unuka prema babi koja je nekada pravila odlične čupavce, ali koja je postala senilna pa pomalo ide na živce ponavljajući ista pitanja.
Foto Vaske
Golf dvojka na auto putu za koju mislimo da može preteći bilo koga, a onda vidiš da se tresemo na sto kilometara na satu i da se gepek sam otvara. Loša sezona, preloša za jedan klub koji je, sada već možemo reći BIO, jedan od stubova grada.
Poslije četrnaest kola Sokolovi su na dvanaestoj poziciji sa 15 osvojenih bodova, tri boda iznad zone ispadanja. Strepnja postoji, koliko god nas uvjeravali da od „ispadanja iz lige nema ništa”. Sama pomisao na to nije prijatna, baš kao i trenutno stanje.
Od 15 osvojenih bodova, 13 je izboreno kući. Skor 4-1-1 i gol razlika 11:5 djeluju sasvim OK. Ipak, do učinka se stiglo sa previše znoja i patnje. Ljubić je otkinuo bod, protiv Romanije je sumnjiv penal potvrdio trijumf, proradili su plavo-bijeli protiv Borca, ali muke se su vratile u duelu sa Leotarom i još jednim krečom zbog kojeg je kontrolor suđenja dugo vrtio glavom. A onda je došao BSK, i to bez trojice ključnih igrača, i totalni raspad sistema u Čiči. Fudbalska lekcija Banjalučana i sva nemoć našeg tima isplivala je na vidjelo. Scena kada Regoje u 75. minutu sjeda na klupu i izbacuje bijelu zastavu, možda govori najbolje. Postali smo polovni mobilni čija baterija brzo iscuri.
Van Istočnog Sarajeva slika je poput Pikasove Gernike. Užasan skor 0-2-6 i gol razlika 2:16. U osam gostovanja Slavija je postigla dva gola, oba u Nevesinju, na ostalih sedam upisala nule. Bilo je tu i odvratnih suđenja, ali ne smije to biti alibi za prazan hod. Poraz u gradskom derbiju so je na ranu koja peče jače od ostalih.
Šta ćemo, kako ćemo? Upravni odbor već godinama ne zasjeda već se odluke donose „on line” metodom. Skromne finansije se isplaćuju redovno (hajde bar nešto pozitivno), utisak je da bi se morali naći još neki vispreni ljudi koji vole fudbal i imaju ideja. Ako jedan klub dozvoli sebi da jedan čovjek naručuje tekstove bez saglasnosti ostalih članova, nekadašnji gigant se pretvara u seoski klub.
Nećemo pisati o stručnom štabu. Oni pokušavaju pronaći formulu za pozitivne rezultate, za sada im ne ide. Nude ostavke, čekamo da nam ponude i bolje igre. Mi ćemo i dalje dolaziti na stadion, iako smo po onoj staroj kovanici izlivenoj još prije 20 godina „neprijatelji Slavije”. Valjda što kažemo ono što vidimo. Oštar vid nam daje za pravo da se pogledamo u oči.