Nije mali broj onih koji su iz Jugoslavije hrlili u Libiju posljednjih decenija prošlog vijeka. Energoinvest, Hidrogradnja, i mnogo drugi giganti bivše nam države slali su na hiljade uposlenika u afričku ,,obećanu zemlju”, bilo je posla i za inženjera i običnog radnika, astronomske plate i gostoljubivost mamili su cijele porodice da svoj novi dom presele u ovu zemlju Magreba. Ali onda je stigla ,,demokratija” 2011. godine i počeo je krvavi građanski rat koji je odnio na desetine hiljada života. Libija se polako obnavlja, normalizuje se situacija i društvene aktivnosti. Ponovo postaje unosna prilika za Evropljane.
Jedan od onih koji je ,,osjetio zov” Libije je i Vučina Šćepanović, nekadašnji fudbaler Slavije koji se poslije završene igračke karijere posvetio trenerskom pozivu. Kao pomoćnik Dejana Arsova obreo u se u klubu Al Ahli u Bengaziju. Pitamo ga kakva je situacija u gradu na istoku Libije:
,,Što se tiče stanja grad funkcioniše normalno, ali kontrast, veliki kontrast! Na jednoj strani ruševine, na drugoj zelenilo i vile. U početku nismo izlazili iz baze, ali u par posljednjih dana vozali smo se gradom i stekao sam utisak da je ovo nekada bilo prelepo mesto. Postoje ostaci svega što ga je nekada krasilo i sada to obnavljaju. Velike su gužve na cestama i na jednu stvar verovatno neću moći nikada da se naviknem, a to je da se vozi kontra stranom” kroz smijeh nas Šćepo upoznaje sa svojim novim prebivalištem.
Kažeš da se grad obnavlja, kakvo je stanje sa infrastrukurom i finansijama u Al Ahliju?
,,Klub je igrao play off libijskoj prvenstva u Italiji, borio se za titulu, samim tim je i stabilan. Na poziv Dejana Arsova stigao sam ovde ali nemamo neki veliki pritisak. Ovde sve to ide polako, ne žuri se ali verujem da će tempirati ambicije i sredstva kada budu blizu cilja. Organizacija bi mogla biti mnogo, mnogo bolja, pokušaćemo mi promeniti neke stvari i navike“
,,Da li si zadovoljan igračkim kadrom koji si zatekao?
,,Za sada se sporije upoznajem igrače, neki su imali par dana dužu pauzu pa ćemo nadam se od ponedeljka biti kompletni i početi sa ozbiljnijim radom. Trenutno je tu osamnaest igrača i četiri golmana a pridružiće nam se još nekoliko koji su vezani ugovorom za klub, te neki fudbaleri koje je trener Arsov označio kao pojačanja koja bi voleo videti u klubu. Iskreno, iznenađen sam kvalitetom koji igrači poseduju, spretni su i ozbiljni u radu“.
Šćepanović i Tekijaški
U uvodu ovog razgovora spomenuli smo ljude iz Jugoslavije koji su masovmo dolazili u Libiju. Ima li sada tu onih iz zemalja ,,regiona” (kako se sad kaže) ?
,,Selektor Libije je Milutin Sredojević, čovek koji je dugo u arapskom svetu, dok je trener našeg glavnog konkurenta (Al Nasr) bio Zoran Milinković. Čuo sam da ima zdravstvenih radnika u Libiji ali kratak je period da bi saznali više. Posle treninga vraćamo se u bazu pa upoznajemo samo ono što nam je usput“.
Osim što nam je sagovornik, Šćepo nam je i prijatelj pa je normalno da postavimo pitanje da li je bezbjedna baza u kojoj je smješten.
,,Za sada stvarno nema nikakvih problema. Rekao sam već da se grad vraća u normalne tokove. Mi smo na sigurnom, smeštaj u bazi je fenomenalan sa vrhunskim uslovima čime sam prijatno iznenađen” javlja nam Vučina iz Libije.
Baza
Naravno, želja nam je da kao dio stručnog štaba ostvari što bolje rezultate sa Al Ahlijem, pa da stigne i do titule, što da ne. A onda idu i oni naši ,,bombastični naslovi”