Iako smo uredno pozvani na obilježavanje trideset godina područnog fudbalskog saveza, morali smo uputiti izvinjenje ,,zbog ranije preuzetih obaveza”. Ali i zbog dijela programa u kojem se dijele plakete. Jer, iskustvo nas je naučilo da su Milorad O. Lale i njegova družina u tom segmentu nenadmašivi. Šta oni smisle, to je naučna fantastika. I nismo pogriješili u procjeni, danas su opet pokazali da ne važi Njegoševa ,,Sve što biva i što može biti, ništa mene nije nepoznato”. Pomjerili su granice.
Dodijeljeno je mnoštvo plaketa i zahvalnica, a mi ćemo se fokusirati na one za najbolje uprošloj godini. Najuspješniji fudbalski klub je Drina Višegrad jer su se plasirali u Prvu ligu. Ali je zato najbolji trener Darko Vojvodić koji je sa Famosom napravio dobar rezultat u toj istoj Prvoj ligi. Najbolji fubaler je Aleksandar Kosorić, valjda što je kooptiran u savez, mada je realno bilo boljih igrača. Na primjer u Famosu.
Najbolji futsal je klub iz Laletovog zavičaja Željeznica, ali ovog puta nije proglašen najbolji futsaler. Ne može Elez dvije godine za redom dobiti priznanje, a Gajo nije puno igrao. Pitanje je zašto Dejan Debelnogić i Stefan Jokić nisu dobili nagradu, a igrali su finale play off-a Premijer lige.
Najbolji sportski radnik je, pripemite se, Dragomir Đajić!? Nećemo dalje, i ovako nam je muka. Zato i nismo otišli na svečanost. Još je samo trebalo slušati Ljubišu Ćosića kako je navijao za Borac. Dosta je.
Foto: RTVIS
Eh da, Slavija i Tango su proglašeni ambasadorima. Da li to znači da ćemo morati Miku Čamparu i Lalu Berjana zvati njihovim ekselencijama?