U narednoj sezoni Prve lige Republike Srpske učestvovaće tri kluba iz Istočnog Sarajeva. Za ponos, dabome. Slavija, Famos i Romanija imaće različite ciljeve, a ako se stvari ne promjene, mi ćemo se radovati osvojenoj četvrtoj poziciji ili obezbjeđenom opstanku. Premijer liga je i dalje misaona imenica za naše klubove.
Možda bi sa igračkim kadrom nekako i uspjeli da se domognemo najelitnijeg ranga BH fudbala, pogotovo kada je riječ o Slaviji. Mlada, poletna ekipa koja bi se uz par pojačanja popela na vrh prvoligaške planine. Dotakla bi nebo i onda se strmoglavila ka dnu. Zašto?
Pare, pare, pokreću svijet, politiku i nogomet. A kao replika iz nadrealista „Plata more bit’ bidne, more bit’ ne bidne, ali para nema”, surova je realnost Istočnog Sarajeva. Para nema za fudbal, da se razumijemo. Kažu ljudi koji su upućeni, bez miliona i ne pomišljaj da uđeš. A odakle Slaviji miolion kada i ovako ima budžet među najmanjim u ligi. Pa sve i da nekako namakne cifru sa šest nula, ostaje ruinirani stadion.
Dom Slavije zaista izgleda zapušteno, da nije ovolike kiše ne bi se stolice oprale, nedostaje mnogo stvari u prostorijama, teren je posebna priča. 400000 maraka košta hibridna podloga (savez obećao da će praviti), još 300000 treba izdvojiti za grijače, radovi na saniranju objekta procjenjujemo na 300000 maraka. Dakle, da bi uopšte razmišljali o Premijer ligi, potrebno je 2 miliona. Znaš li ti koliko je to ništica Miljenko, pobogu!
Interesovanje privrednika za sport uopšte, posebno fudbal, je na najnižem nivou. Famos je uspio okupiti direktore pojedinih firmi u bord uprave, a i to je više po stranačkoj liniji (čitaj pod moranje). Građevinski magnati u potpunosti ignorišu loptu.
Romanija je novi kolač koji je dobio podršku opštine Pale. U tome i jeste ključni problem fudbala: oslanjanje na opštinska sredstva. Još ako u istoj lokalnoj zajednici egzistira klub koji takođe ima ambicije (kao košarka kada je Slavija u pitanju) onda je mrka kapa.
Postoje tri opcije da se napravi iskorak: Model „državnog projekta” koji bi po direktivi bio protežiran i namicao sredstva, privatizacija (bez zakona o sportu malo ko će se usuditi da preuzme klub), i na kraju stvaranje igrača za prodaju od koje bi klub punio budžet. Sve tri opcije za sada su nerealne, nažalost. Da ne čačkamo prve dvije, posljednji igrač koji je donio zaradu nekog klubu je Perišić, ako se ne varamo. A ima godina i godina od toga.
Sve u svemu, hajde mi ove godine da nam ciljevi budu: Slavija na drugoj poziciji, Famos u sredini tebele i Romanija da izbori opstanak. Realnije je.