Devedeset minuta trčanja, duela, umora i znoja, a jedan sekund te može učiniti herojem ili tragičarem – to je fudbal. Đorđe Ćeha je na meču protiv Sutjeske mogao biti i jedno i drugo.
Famos je tražio put do mreže Fočaka, nisu se birala sredstva jer su bodovi bili prijeko potrebni za bijeg od pozicije koja vodi u baraž. Početkom drugog poluvremena nesvakidašnja situacija na stadionu u Vojkovićima: Ćeha se poput brazilskih majstora vinuo u vazduh i pokušao makazicama savladati Pajevića. I bilo je blizu!
E sad zamislite euforiju i muke Tantalove sportskih novinara da pronađu adekvatne riječi za naslov. Egzotika poteza, pobjeda (možda) i vizionarska magija Drinjaka da vrati Ćehu u fudbal. Morali bi Atomski Žohari naredne sezone isticati parolu kapitenu, a dugo bi se po Vojkovićima prepričavao gol.
Pet minuta prije kraja utakmice, potpuno suprotna situacija. Perović nije iskoristio penal, sjevnula je kontra Sutjeske i u ključnom momentu kada je Ristović u naletu – Ćeha se okliznuo. Stiven Džerard protiv Čelzija, odmah je i vama palo na pamet? Željeznica je prestala da teče i osluškivala, Igman se nageo da vidi šta se dešava. Omaleni i prebrzi Ristović postiže pogodak ali pomoćni sudija signalizira ofsajd. Da li je bio ili nije, zaista ne znamo. Ono što znamo jeste jeziva tišina u tim momentima.
Ruka sreće je pomilovala Ćehu i Famos. Opet bi morao kapiten u naslov, samo što bi ovog puta morali tražiti način da ublažimo tragediju. E to je fudbal, druže. Put do slave i do propasti, traje par sekundi.