Tek sporadično se napuni poneki stadion ili dvorana (a rijetkost je) i probudi se sportski duh. Onaj pravi u kojem provru emocije i adrenalin i koji se nestrpljivo čeka. Ima tu i do skromnih rezultata naših klubova i manjka ambicija, tačnije ,,ma samo da se igra”, što naravno ne može izazvati interesovanje publike. Ali ima i do loših ljudi u sportu.
Kako i zašto su se kao epidemija raširili po klubovima, ostaće misterija. Većina je tu zbog ličnog interesa, da se opere koja marka ako je privrednik ili da se ućari šta od članarina. Drugi su aktivni zbog kompleksa iz djetinjstva kada nisu mogli igrati ni u raji, a ima i onih koji ni sami ne znaju zašto su tu, pa im se i omakne pitanje tipa ,,Ko je taj ofsajd”.
Drže se klupskih jasli, beru plodove i mudro ćute. Neki pak ne migu držati jezik za zubima jer je brži od pameti. U ovoj slučaju ta pamet je upitna. Lokalni ,,sportski radnik” čije ime i klub nećemo spominjati jer već odavno se ogadio kod naroda, u ekstazi svojih suludih ideja odlučio se da savezu prijavi takođe lokalni klub i traži njegovo isključenje iz takmičenja.
Postoji i zdrav rivalitet ali ne i kod nas
Nije prethodno provjerio tvrdnje koje je napisao, ali je odlučan u namjeri da ugasi rivala. Istovremeno, klub se (po ko zna koji put) ogradio od njegovog nastupa pa je nejasno zašto ga godinama trpe? Isti je otjerao mnoge talente, ne samo iz kluba nego i iz Istočnog Sarajeva. Čime li ih drži u šaci da može raditi šta hoće? Da li je porno snimak, neki dokument koji bi ,,povalio” ostatak parazita u klubu, ili nešto treće?
A biće ipak da je želja za još novca. Članarine naše nasušne dajte nama jer skupa je registacija za džipa, o zimskim gumama da i ne govorimo. To što se sije sjeme mržnje u gradu, u sportu, izgleda nikom nije bitno. ,,Čega se lik dosjetio”, pade nam na pamet ona izjava bivšeg ministra Mektića. I zaista, ne može ovo normalnom čovjeku zalutati u misli. Može samo ludom i pakosnom, a još ako je istovremeno obdaren sa obje ,,vrline”, e onda teško Bogu sa nama kakvi smo. To jeste kakav je.