O Marku Markoviću bi se mogao napisati kvalitetan roman sa beskonačno mnogo zapleta, a žanr bi lutao od komedije do psihološkog trilera. Uvijek je zanimljivo sa njim, na terenu i van njega, nikada ne znate na čemu ste i šta možete očekivati. Njegov duh je jednostavno magnet za publicitet, ponekad i afere.
Fudbalski kvalitet mu se pak ne može osporiti. Da je namjestio kockice u svojoj glavi mogao je bez problema igrati na višem nivou, što i zašto nije, on najbolje zna. Usput, nama je dao privilegiju da gledamo nestašnog dečka i njegove dogodovštine.
Od probacivanja lopte kroz noge Peroviću iz tada ,,moćnog” BSK-a u sopstvenom petercu, do ,,klizećeg starta” automobilom u tržni centar, nižu se poglavlja njegove biografije. Uspio je Vojvodić nakratko ukrotiti divlji temperament, naglasićemo nakratko, ponovo je Mare slobodno nastavio trčati fudbalskim ,,prerijama”.
A onda je doživio povredu. Stepen iste još uvijek ne znamo ali po njegovim riječima ,,nije mu noga dobro pričvrćena za koljeno”. Moraće na dužu pauzu a svi oni koji prate Famos biće uskraćeni za nove dogodovštine. Maretu želimo što brži oporavak i bravure na travnjaku, one prave fudbalske ili one samo njemu svojstvene. Svejedno, uživali smo svakako.