Pretprošle sezone RK Slavija je gostovala u Višegradu, nekompletna i sa minimalnom dozom samopuzdanja. Jedan površni poznavalac rukometa (neka ostane anoniman) rekao je tada ,,Ma ne brinite ništa, biće dva razlike za Slaviju i Teo rješava utakmicu“. I bilo je dva razlike za Sokolove, pobjedu je ovjerio Teo Moćić.
Prošlo prvenstvo pomagao je klincima, igrao sve moguće pozicije, radovao se trijumfima i tugovao zbog poraza, možda više nego ostali. U aktuelnoj sezoni nije bio u prvom planu kod Tešanovića, nabacio je i priličnu kilažu, i na kraju bio iskren prema sebi i rekao dosta!
,,Bilo je pravo vrijeme da kažem to je to. Noge više nisu mogle izdržati, nisam mogao dati maksimalan doprinos ekipi, tako da sam izabrao logičnu odluku. Bio sam u Slaviji i za Slaviju uvijek srcem, i kada je bilo loše i kada smo pravili dobre rezultate, i u dobru i u zlu, kako se kaže. Jedan nezaboravan period života, dio mog života. Ali šta je tu je, moram se navići da budem podrška sa tribina” kaže Teo.
Sumira Teo karijeru
,,Počeo sam trenirati 2008. godine, a Bojan Jolić me naučio sve što se rukometa tiče. Sedamnaest godina sam bio u Slaviji, četrnaest u prvom timu, nikada nisam otišao nigdje niti sam želio. Uzeo sam pehar Prve lige, igrao Premijer ligu, borio se za opstanak i igrao polusezonu bukvalno sa djecom. Ma sve! Tako da nosim mnoštvo uspomena na moj klub“.
